Balvanderi - Troja

Нови људи

Наша породица увијек је била за промјену власти. А када је до промјене дошло, славило се до касно у ноћ. Већ сљедећег јутра донијели смо историјске одлуке. Жену, као искусну дугогодишњу домаћицу поставили смо на мјесто предсједника Градске владе. Бабу, као великог трговачког експерта, именовали смо за директора градске пијаце. Кћерка се одлучила за мјесто директора средње школе, са надом да ће је тако можда и завршити. Син је инсистирао на мјесту директора градског зеленила, тврдећи да једноставно обожава траву. А дјед је био незамјенљив кандидат за директора болнице, јер је боловао од свих откривених и неколико неоткривених болести. А ја сам, тешка срца, додуше, свјестан велике одговорности, пристао да будем градоначелник. Преостале функције попунили смо комшијама, кумовима и ужом родбином, водећи рачуна да су чланови и симпатизери наше странке. Е, након тога могли смо кренути у изградњу новог друштва.

Дан сиромашних

Недавно је прослављен Међународни Дан сиромашних. Не знамо како је у свијету, али овај дан код нас траје већ годинама, а ускоро ће забиљежити и јубиларну вјечност. Дан сиромашних је празник који масовно прослављамо, онако, како се некада прослављао Први мај, 29. новембар, Титов рођендан ... а, како која влада дође и прође за собом остави и по неколико десетина хиљада нових слављеника.Ево, овогодишњи Дан сиромашних није попут неких претходних остао упамћен по опустошеним празничним софрама већ по општенародном крчању цријева. Код нас је и сиромаштво постало више него биједно. Чуле су се изјаве да су сиромашни брига цијелог друштва, иако нико не вјерује да она шачица, која се обогатила преко ноћи, тачније у мраку, брине о сиротињи. Али, ако тако тврди власт онда ћемо сљедећи Дан сиромашних прославити у још већем броју. Наше сиромаштво и биједа остају неке од непролазних вриједности, које ћемо и идуће године, заједно са народима Источног Бурундија, Јужног Судана и Западног Бангладеша славити до изнемоглости.